top of page

Прва  основна школа у

засеоку „Куће на Љигу“

 

     Прва школа у насељу Љиг отворена је по одобрењу Министарства просвете Краљевине, под бројем 11041 од 14. новембра 1901. године. Међутим, школа није почела са радом кад је основана, већ две године касније, 1903. и то не у кући Гаврила Симића већ Милосава Николића. Ту је радила само две године, док јој власник зграде није отказао. Премештена је у кућу Богдана Кубуровића, али је након једне године нспектор забранио извођење наставе у њој због великог броја степеница које нису биле довољно безбедне за децу. После ове одлуке,  а на иницијативу Петра Кубуровића и Петра Недељковића, подигнута је привремена зграда.

    Председник општине Бранчић (у чијем је саставу био Љиг до проглашења за варошицу) Светозар Јанковић прихватио је приликом избора услов својих бирача да подигне нову школску зграду. Услов је испуњен и зграда школе је примила прве ђаке 1912. године. Школа је имала две велике учионице и стан за учитеље.Столарију је направио чувени мајстор Папић из Команица, а земљиште за изградњу поклонио је кафеџија Петар Недељковић, звани Бели Пера.

     Са развојем места повећавао се и број деце, па је школа радила пуним капацитетом. Само првих шест досељених породица – Симићи, Рулићи, Недељковићи, Кубуровићи, Николићи и Павловићи – имали су педесет четворо деце.

      Проглашењем Љига за варошицу, школа је променила територијалну припадност и име, па је од  гукошке постала Основна школа у варошици Љигу, Срез качерски, област шумадијска.

     Први учитељ је био Љубомир Селаковић, који је у Љигу радио  од школске 1903/04. Рођен је 1867. у Сушицама код Ваљева. Учитељску школу завршио је у Београду 1890. После њега дошао је учитељ Стерија  Васиљевић из Џепа. Службовао је само једну школску годину – 1907/08. Трећи је био Живко Шорић који је радио до 1913. године. За њим следи Теофило Петровић из Славковице. Следе учитељско-брачни парови: Живојин и Олга Цветковић (1919-1924), Радојица и Симка Стојнић (1924/25), Љубивоје и Љубица Симић (1925-1929), Драгомир и Наталија Рајковић (1929-1931), Драгољуб и Љубица Паштракуљић (1931-1945) и Блажа Николић, дошао 1934. са супругом Јелом која је радила као учитељица у Женској радничкој школи.

     Школске 1957/58. школа је прерасла у осмогодишњу, са издвојеним одељењима у Моравцима, Бранчићу, Кадиној Луци и Цветановцима. Каснијим одлукама из 1962. и 1964 припојена су јој као издвојена одељења и школе у Бошњановићу, Јајчићу, Латковићу, Липљу, Ивановцима, Бау, Палежници и Славковици, а 1972. и у Дићу, Штавици и Лалинцима. Нека од данашњих издвојених одељења имају дужу историју од матичне школе.

bottom of page